Ideja o pisanju bloga

Pre nego što bilo šta napišem želim da napomenem da je ovaj blog pisan isključivo iz ličnog iskustva i sa ciljem da prenesam vama sve što sam do sada naučila i prošla, da vam pomognem da se lakše snađete u sličnim situacijama.
Kako je sve ovo nastalo? Odgovor je i više nego jednostavan, ali ono što predhodi tome je i više nego složeno 🙂 ali trudiću se da ne dužim jer to nije naša primarna tema ovde.

Sve je počelo jednog dana na proleće 2013. godine kada sam se probudila i zapitala se, zašto i ja ne bi otišla u tu Ameriku? Toliko slušate oko sebe na tu temu, priče vaših drugara sa fakulteta, iz komšiluka da prosto poželite i vi sami sve to da osetite, vidite… Predložila sam svom dečku moju najnoviju ideju i već kroz mesec dana smo bili na razgovoru u ambasadi, a kroz dva meseca u Americi 🙂

Dok smo bili na programu J1 vize zaista smo uživali i tada nije moglo da nam padne na pamet šta sve nosi ta kako je zovu obećana zemlja i da nije sve tako savršeno. Koliko može da vas podigne u visine isto tako može da vas spusti na dno. Nakon skoro dve godine provedene u Americi rešili smo da se vratimo kući (skoro dve godine jer smo produžavali J1 vizu dva puta).

Dolazak nazad u Srbiju bio je divan, ali samo prvih par meseci jer smo kasnije shvatili kakvu smo grešku napravili, mi jesmo imali ideju i viziju o životu u Evropi, ali sve je to postalo i suviše bledo i ne privlačno nakon života i iskustva stečenog u Americi. I onda kreće borba za povratak nazad, takodje sa tim dolazi i jedan jako težak period i nezadovoljstvo svime u Srbiji. Ove godine u aprilu smo dva puta aplicirali za turističku vizu i bili smo odbijeni, smišljali smo sve moguće načine za odlazak i onda dolazi dan izvlačenja na lutriji za zelenu kartu. Na kraj pameti nam je bilo da bi neko od nas dvoje mogao da dobije, ali eto 🙂 kolo sreće se okreće i na ekranu se pojavljuje “Dear Marijana, you have been randomly selected for futher processing in the Diversity Immigrant Visa Program…etc.”

Nekoliko dana nakon ovog saznanja nismo mogli da se opustimo, toliku količinu sreće pre toga jos nikad nismo osetili, tada se javlja i moja želja da to podelim sa svima i da prenesem naša iskustva. Tako se učlanjujem na jedan veoma popularan forum na tu temu, par meseci sam komunicirala sa ljudima, odgovarala na sva njihova pitanja u želji da im pomognem da jednog dana osete ovo što mi osećamo sada 🙂 da im prenesem naša iskustva i savete s’ obzirom da smo upoznati i sa J1 vizom (work&travel program), B2 turističkim i evo sada sa useljeničkim vizama. I? Onda sam se samo zapitala, a zašto ja ne bih pisala blog o svemu što znam i objedinila sve to na jednom mestu?

(foto: Sean MacEntee, licensed: Creative Commons)

Podeli Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *