O MENI

Zdravo svima 🙂

Imali ste prilike nešto malo o meni da zaključite ukoliko ste pročitali moj post “Ideja o pisanju bloga”, ukoliko niste počitali evo par reči ovde.

Moje ime je Marijana, trenutno živim u Beogradu, ali ukoliko sve bude kako treba na razgovoru u ambasadi za useljeničku vizu ( a hoće! uvek i uvek mislite samo pozitivno ) moja sledeća stanica je Chicago. Neću pisati šta radim, čime se bavim i tome slične stvari, jer to ovde nikog ne zanima, ajde da pričamo o tome žašto i čemu ovaj blog, šta ja želim njime da postignem i slično.

Pre svega moj cilj nije da zaradim novac pisanjem, nego da upotpunim slobodno vreme radeći i pričajući o nečemu što volim, kako bih pomogla svima vama koji imate ista pitanja i nedoumice koje smo mi nekada imali. Do sada sam dosta bila aktivna na forumima, čak sam ostavljala i svoj privatni mail ljudima kako bi mogli da me kontaktiraju i pitaju šta ih zanima i onda sam vremenom došla na ideju da sve to objedinim ovde na jednom mestu.

Zašto mislim da sam kompetentna da o tome pričam i delim savete?

Moj, sada već suprug i ja smo pre par godina bili u Americi preko work and travel programa, nakon isteka J1 vize istu smo još dva puta bili legalno produžili (svaki put po 6 meseci), svidelo nam se da još malo ostanemo, uživamo i putujemo po Americi, dakle prošli smo svu proceduru oko dobijanja same vize pre svega pa i promene statusa kasnije. Nakon isteka J1 vize selimo se u Chicago koji smo izabrali po principu ” tamo ima najviše srba 🙂 “. Sa dva kofera stižemo u treći po veličini grad u Americi, veoma uplašeni i zbunjeni, ja volim da kažem da imamo takva iskustva da bi mogli knjigu da napišemo. Za skoro 2 godine koliko smo boravili tamo imali smo prilike da upoznamo najbolje što Amerika donosi, ali i ono najgore. Nekoliko meseci pre isteka vize smo se vratili kući, ali nakon godinu dana boravka u Srbiji dobijamo neverovatnu želju da posetimo Chicago opet, samo ću reći ” da se vratimo kući ” i shvatićete našu ljubav prema tom gradu. I onda su krenule pripreme za turističku vizu, iščitavanje foruma, prikupljanje papira, dokumentacije. Prolazimo i taj proces dva puta ali bezuspešno, bili smo odbijeni iz nepoznatih razloga, znate već da je to sve na osnovu njihove lične procene, a ima i toga što smo ranije produžavali naše vize, iako je sve bilo legalno svejedno, oni to baš i ne vole. Ali nema veze, ne žalimo jer posle nekoliko dana shvatamo da sam ja izvučena na lutriji za green card!!! 🙂

Od tog dana, pa ja mislim sve do zime kada nam je razgovor u ambasadi mi nećemo moći mirno da spavamo, nekako uspevamo da se izborimo sa mislima i željom da sve odmah počnemo da planiramo, jako je teško, ali držimo se. U vrtlogu te sreće, nestrpljivosti i iščekivanja meni se javlja ideja da pišem blog na tu temu. I tako je sve počelo…

Update 🙂

Prošlo leto, došla zima, najneizvesnijih 8 meseci u našim životima, ali eto preživi se i to. Sada kada se osvrnemo nazad, kako smo se očekivali, brzo je i prošlo. Sada kada je sve gotovo konačno osećamo mir i možemo da odahnemo i da sa nestrpljenjem planiramo naš novi život tamo negde…na drugoj strani planete…

……

……….

Evo nas ovde gde smo toliko želeli da budemo, naš novi život je počeo, prva stranica knjige ispisana … idemo dalje …